Neuberg A. Der bewaffnete Aufstand. Zurich, 1928; Neuberg, A. L’insurrection armee, Paris, 1931; Нейберг Август Юрьевич. Вооруженное восстание, Москва — Ленинград, 1931; Neuberg A. Armed Insurrection. London, 1970.
Коминтерн и идея мировой революции. Документы. М., 1998. С. 790.
Там же. С. 790.
РГАСПИ, ф. 495, Оп. 277, Д. 16., л. 84.
Коминтерн и идея мировой революции. Документы. М., 1998. С. 789.
Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 272.
Там же. С. 265.
Сталин И. Политический отчет ЦК XVI съезду ВКП(б), Отчетный доклад XVII съезду партии, Отчетный доклад на XVIII съезде партии о работе ЦК ВКП(б) // ПСС. М., 1948 — Т. 12, 13, 14.
Адибеков Г.М., Шахназарова Э.Н., Шириня К.К. Организационная структура Коминтерна. 1919–1943. М., 1997. С. 194–195.
Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 198.
В РГАСПИ, где хранится архив ИККИ (ф. 495), недоступна значительная часть документов ОМС и ОК, а также документы ИККИ, где упоминаются РУ РККА и ИНО ОГПУ / ГУГБ НКВД. По мнению ведущего российского биографа И.Б.Тито к.и.н. Н.В. Бондарева документы ЦВПШ К. Сверчевского находятся на базе длительной консервации в г. Йошкар-Ола.
РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804., л. 37.
РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804., л. 45.
Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 264.
АЈ, ф. MG, д. 2047/2, с. 25–26.
РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 16, л. 67–79.
Vojna enciklopedija. T. 1 — 10. Beograd, 1970–1978; Leksikon narodnooslobodilackog rata i revolucije u Jugoslaviji: 1941–1945. Knj. 1–2. Beograd — Ljubljana, 1980; Narodni heroji Jugoslavije. Knj. 1–2. Beograd-Titograd, 1982.
Maslaric B. Moskva — Madrid — Moskva. Zagreb, 1952; АЈ, ф. MG, д. 1489/4.
АЈ, ф. MG, д. 1489/4, л. 1–5.
АЈ, ф. MG, д. 2020, л. 1–3.
Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 93–93.
Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 237.
РГАСПИ, ф. 495 «Коминтерн», оп. 277 «Личные дела (Югославия)», д. 21 «Броз Тито Иосип» (он же «Вальтер Фридрих», он же «Георгиевич», он же «Руди», он же «Пепо», он же «Старый»).
Ridli Dz. Tito — Biografija. Novi Sad, 1998. S. 134.
Старинов И.Г. Мины замедленного действия: размышления партизана-диверсанта. М., 1999.
Cencic V. Enigma Kopinic, I. Beograd, 1983. С. 44–46.
Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 276.
Simic P. Tito agent Kominterne. Beograd, 1990; Бондарев Н.В. Московский период в биографии Иосипа Броза Тито: через коминтерновские структуры к руководству КПЮ (1935–1936). Инслав РАН. Диссертация к.и.н. М., 2007.
Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 17.
ВА, оп. 17, к. 7, д. 27, п. 1, л. 1–6.
РГАСПИ, ф. 495, оп. 27, д. 14, л. 7 — 14.
РГАСПИ, Ф. 495, оп.20, д. 848, л. 2–3.
АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5.
АЈ, ф. 512 — д. II/2 — 87, л. 13.
Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 302–303.
Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 303.
Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 302.
Там же. S. 303.
Maslaric B. U zemlji borbe // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971. Knj 2. S. 11–12.
Там же. S. 11.
Там же. S. 12.
АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5–6.
АЈ, ф. 512 — д. II/2 — 70, л. 3.
АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5; АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. II/2 — 51, л. 1–4.
РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 16, л. 69.
Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997.
АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. II/2 — 51, л. 1.
АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. 2/51, л. 1.
АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. 2/48, л. 1.
Ваупшасов С.А. На тревожных перекрестках: Записки чекиста. М., 1988. гл. «Партизанский корпус».
Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997.
Горчаков О.А. Ян Берзин — командарм ГРУ. С.-Петербург, 2004.
Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997, ч. II, гл. 3. «Испания»; Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2. С. 131–159.
Тут И.Г. Старинов использовал псевдоним, т. к. слово «карбованец» отсутствует в южнославянских языках. Вероятно, имелся в виду земляк И. Хариша Иван Краячич, организатор восстания в Хорватии.
Haris I. Dnevnik diverzantskih akcija u Hrvatskoj. Zagreb, 1977. S. 7–8.
Ivan Haris «Gromovnik», izjavа datа u Zagrebu 1970. V.Vidovicu (Pobjeda, 08. 08.2008); Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2. С. 131–159.
А. Милич, так же как и П. Костич, получил военное образование в Москве, сотрудничал с советской разведкой и работал в Испании инструктором по партизанской тактике и диверсиям. Perisa B. Kostic, izjavа datа u Niksicu 1970. V. Vidovicu (Pobjeda, 07. 08.2008); Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 101–102.
Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 106–107.
Паршина Е.А. Динамит для сеньориты: Докум. повесть [о А.К. Спрогисе: Отр. из исп. дневника]. М., 1989; Боярский В.И., Диверсанты Западного фронта. Артур Спрогис и другие. Страницы Памяти. М., 2007; Паршина Е., Паршин Л. Разведка без мифов. Рукопись в печати.