Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 383, 403. Зборник НОР. Т. V, књ. 28. Београд, 1979. dok-141. Зборник НОР. Т. V, књ. 29. Београд, 1979. Dok-12, 18; ВА NAV-T-314, мф. 1545, л. 832–838; ВА NAV-T-314, мф. 1546, л. 264; Ослободилачки рат…т. II. С. 161; Хронологија… С. 793.
Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 383, 871. Зборник НОР. Т. V, књ. 28. Београд, 1979. Dok-93, 94, 95, 108, 142. Зборник НОР. Т. V, књ. 29. Београд, 1979. Dok. 9, 10, 109, 117, 119; ВА NAV-T-314, мф. 1545, л. 834 и 842; Хронологија… С.794.
Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 437.
Там же. С. 899.
Там же. С. 932.
Толстой Н.Д. Жертвы Ялты. Париж, 1988. С. 248.
Александров К.М. Русские солдаты вермахта. Герои или предатели. М., 2005. С. 105–141.
Воспоминания кубанского казака урядника Юрия Кравцова… с. III/126.
Александров К.М. Русские солдаты вермахта. Герои или предатели. М., 2005. С. 123.
Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 771, 1124, 1126; Зборник НОР. Т. V, књ. 37. Београд, 1979. br. 14, 17.
Detloff v. Kalben H., Wagner C. Die Geschichte XV. Kosaken-Kavallerie-Korps. б.м., 1987; Detloff V., Kalben H. Zur Geschichte des XV. Kosaken-Kavallerie-Korps // Deutsches Soldatenjahrbuch, 1970.
Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 771, 1133;
Там же. С. 1133, 1135.
Там же. С. 1131.
Там же. С. 792, 793, 796, 800.
Там же. С. 832–834, 927, 1110.
Kern E. General von Pannwitz und seine Kosaken. Gottingen, 1964.
Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 829.
Newland S.J. Cossacks in the German Army 1941–1945. London,1991.
Александров К.М. Казачество России во Второй мировой войне, Новый часовой, 5/1997. С. 171.
Науменко В.Г. Великое Предательство, I–II., Нью— Йорк, 1962; Stadler H., Kofler M., Berger K.C. Flucht in die Hoffnungslosigkeit. Die Kosaken in Osttirol. Innsbruck, 2005. См. проект: «Die Kosaken in Osttirol. Archaologische und volkskundliche Aspekte zur Tragodie an der Drau.» начатый Institut fur Ur— und Fruhgeschichte sowie Mittelalter— und Neuzeitarchaologie, Institut fur Europaische Ethnologie/Volkskunde в Университете Инсбрука: http://www.uibk.ac.at/kosaken/projekt/.
Быкадоров В. С.Г. Корольков. 1905–1967 г. // Станичный вестник. 1993, № 12. С. 23.
Толстой Н.Д. Жертвы Ялты. Париж, 1988; Краснов-младший Н.Н. Незабываемое. Сан-Франциско, 1957.
Зборник НОР. Т. V, књ.37. Београд, 1979. Br.14, 18.
Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/165.
ГУКВ — «Главное управление казачьих войск» — «Hauptverwaltung der Kosakenheere» было создано 30 марта 1944 г. по приказу командующего Восточными добровольческими войсками генерала от кавалерии Кестринга. ГУКВ проводило политику, ориентированную на отделение казачьих земель от России. Во главе ГУКВ стоял Петр Николаевич Краснов.
Чуев Ф. Проклятые солдаты. С. 189.
Письмо Фон Паннвица генералу Власову 30.04.45 // Алферьев Б., Крук В. Походный атаман батька фон Паннвиц. М., 1997, с. 150–151.
Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/32 — 58, 69–72.
Там же. С. II/80 — 81.
Там же. С. II/75.
Мордвинкин Ю.Б. Белогвардейцы. — 2001. Глава 10. «Казачья дивизия фон Паннвица», http://www.cadet.ru/library/litera/belo/gl_10.htm.
Војни музеј, збирка фотографија, несређено.
На казачьем посту. 1943, № 18. С. 2–3.
Там же. № 14. С. 14.
Ленивов А.К. Под казачьим знаменем в 1943–1945 гг. Кубанец, 1/1992. С. 44–45.
На казачьем посту. 1943, № 7. С. 3.
Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 330, 345.
Rolf M. Die Gebirgsdivisionen der Waffen-SS. Berlin 1998; Casagrande T. Die Volksdeutsche SS-Division «Prinz Eugen». Frankfurt am Main, 2003; Spaeter H. Die Brandenburger — Eine deutsche Kommandotruppe. Munchen, 1982; Lefevre E. Brandenburg Division — Commandos of the Reich. Paris, 2000; Bentzien H. Division Brandenburg — Die Rangers von Admiral Canaris. Berlin 2004 и др.
Nemacka obavestajna sluzba. Beograd, 1958. С. 645–710.
«Четник» и «комит» — сербские названия для организованных повстанцев/партизан/герильерос. Участников антитурецких восстаний XVI–XVIII вв. в сербско-хорватском разговорном ареоле называли «гайдуками» и «ускоками». Sehic N. Cetnici kao nosioci gerilskog oblika ratovanja u planovima najvisih vojnih vlasti predratne Jugoslavije. Sarajevo,1970; Zivotic A., Jurisne (cetnicke) jedinice vojske Kraljevine Jugoslavije 1940–1941. godine // Vojnoistorijski Glasnik. 2003, № 1–2; Babac D. Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu. Beograd, 2006.
Правила о четничкой войни, Протолмачiо изъ польскога са некимъ променама, изметцим и додатцима Матiя Банъ. Београд, 1848; Начела четовања написао Дон Сантијаго Паскуал и Рубијо бив. официр у штабу ђен. Мине с немачког превео Драгашевић официр и професор. Београд, 1868.
Ивановић Љубомир. Четовање или четничко ратовање. Београд, 1868; Uput za cetnicko ratovanje, Ministarstvo vojske i mornarice, Beograd 1929.
Тимофеев А.Ю. Крест, кинжал и книга. Старая Сербия в политике Белграда, 1878–1912. Санкт-Петербург, 2007.
Sarajevskij atentat, Pisma i saopstenja, priredio V. Bogicevic, c. 26, 88, 90, 92, 93, 95, 115, 120.
На территориях со смешанным сербско-хорватским населением в пограничных с Боснией районах Хорватии в XV–XIX вв. (до 1881 г.) существовала особая, автономная «военная граница» («война краина»), где население было милитаризировано, но освобождено от ряда налогов и крепостной зависимости. Местные жители («краишники» или «граничары») своей воинственностью походили на русских казаков.
Хаген В. Фальшивомонетчики Третьего рейха. Операция «Бернхард». М., 2004. С. 120.
Подробные обзоры развития теории и практики партизанства в России, см.: Дробов М.А. Малая война (партизанство и диверсии). М., 1996; Квачков В.В. Спецназ России. Теория и практика специальных действий. М., 2004.