Качаки Ј. Руске избеглице у Краљевини СХС/Југославији. Библиографија радова 1920–1944. Београд, 2003. С. 350.
ИАБ, ф. BdS, D-250, D-818.
Его послевоенные работы, обобщающие боевой опыт антипартизанской деятельности РОК, вышли в серии «Российский военный сборник» в издании Военного университета Министерства обороны РФ при поддержке Федеральной программы книгоиздания России. Месснер Е. Хочешь мира, победи мятежвойну! М., 2005.
В довоенное время Ганусовский зарабатывал на жизнь ремеслом шофера и агента по продаже автомобилей. Несмотря на то, что он прибыл на Балканы без родителей, в составе группы эвакуированных кадетов, юноша смог поступить в Белградский университет. Вместе с тремя друзьями, также учившимися в Белградском университете, он издавал сатирический журнал «Бухъ!!!» (1930–1936), который выходил нерегулярно, но был популярен среди эмигрантов благодаря бескомпромиссному, едкому и в то же время юмористическому подходу к жизни русского человека в СССР и эмиграции. После прекращения издания «Нового пути» Ганусовский в 1943 г. перешел во взвод пропаганды Первой казачьей дивизии вермахта, подавлявшей партизанское движение в Сербии и Хорватии. Был выдан англичанами СССР, где отсидел в лагерях в 1945–1955 гг. После амнистии выехал в США, работал на радио «Свобода», а также преподавал русский язык в военном училище. Автор книги «10 лет за железным занавесом (1945–1955). Записки жертвы Ялты». Сан-Франциско, 1983.
ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 8., л. 3–4.
Качаки Ј. Руске избеглице у Краљевини СХС/Југославији. Библиографија радова 1920–1944. Београд, 2003.
Новый путь. 1943, № 53. С. 2.
Приказ Мартина Бормана от 03.01.1941, изданный по поручению А. Гитлера, провозгласил готический шрифт («фрактуру»), официально нежелательным как ненордический. На самом деле, по мнению современных немецких ученых, «антиква» (классическая латиница) вводилась ради усиления пропагандистского влияния среди плохо понимавших «готику» обитателей Новой Европы. Kapr Albert. Fraktur: Form und Geschichte der gebrochenen Schriften. Mainz, 1993; Luidl Philipp. Die Schwabacher — Die ungewohnlichen Wege der Schwabacher Judenletter. Augsburg, 2004.
В высшей степени странное объяснение, учитывая то, что в болгарском языке твердый знак является важным и распространенным знаком, использующимся до сих пор и обозначающим гласный звук, а «ять» также существовал и использовался до реформы 1945 г. под названием «Е двойно». При этом Махараблидзе сохранил «i», которое в болгарской азбуке отсутствует. Церковное обозрение. 1943, № 9. С. 1.
Ведомости Охранной группы. 1942, № 14. С. 4.
Русское дело. 1943, № 01. С. 2.
Русское дело. 1943, № 07. С. 5, № 10. С. 4.
Русское дело. 1943, № 16. С. 4, № 16. С. 4.
Новый путь. 1943, № 53. С. 2.
Русское дело. 1943, № 04. С. 5.
Русское дело. 1943, № 03. С. 5.
Там же, № 04. С. 5.
Ведомости Охранной группы. 1943, № 75. С. 6; Русское дело. 1943, № 01. С. 6.
Русское дело. 1943, № 25. С. 3.
Казачий вестник. 1941, № 1. С. 7.
Русское дело. 1943, № 11. С. 1, № 12. С. 3.
Там же, № 13. С. 4, № 14. С. 3, № 23. С. 3, № 24. С. 3.
Там же, 1943, № 13. С. 3.
Там же, № 24. С. 4, № 25. С. 3, № 26. С. 3, № 28. С. 3, № 29. С. 3, № 30. С. 3.
Русское дело. 1943, № 27. С. 4, № 29. С. 4, № 19. С. 3, № 21. С. 3, № 21. С. 4.
Новый путь. 1943, № 50. С. 4, № 53. С. 2, № 54. С. 4; Русское дело. 1943, № 3. С. 6.
Русское дело. 1943, № 2. С. 6, № 3. С. 6, № 5. С. 6, № 7. С. 6, № 9. С. 4, № 22. С. 4, № 23. С. 4, № 24. С. 4, № 25. С. 4, № 28. С. 4.
Новый путь. 1943, № 54. С. 4.
Новый путь. 1943, № 58. С. 4; Русское дело. 1943, № 11. С. 4.
Марковић О., Чолић Д. Александр Черепов и «Руско Драмско Позориште за Народ» // Руска емиграциjа у српскоj култури XX века. Зборник радова. Т. II. Београд, 1994. C. 136–137.
Русское дело. 1943, № 6. С. 6.
Русское дело. 1943, № 21. С. 4.
Vucetic-Mladenovic R. Cvijeta Zuzoric i kulturni zivot Beograda 1918–1941. Beograd, 2002.
Grosshans H. Hitler and the Artists. New York, 1983; Adam P. Art of the Third Reich. New York, 1992;
Steinweis A. Art, Ideology, and Economics in Nazi Germany: The Reich Chambers of Music, Theater and the Visual Arts. Chapel Hill (North Carolina), 1993; Michaud E. The Cult of Art in Nazi Germany. Stanford, 2004.
Генерал Турнер был виновен в ликвидации тысяч лиц еврейской национальности и организации печально известного концентрационного лагера Саймиште, где томились еврейские женщины и дети, собранные с территории оккупированной Сербии. Manoschek W. «Serbien ist judenfrei», Munchen, 1993.
Новый путь. 1942, № 25. С. 3, № 26. С. 3, № 27. С. 1, № 27. С. 3–4, № 28. С. 3, № 29. С. 3, № 30. С. 3.
Новый путь. 1942, № 42. С. 4.
Новый путь. 1943, № 65. С. 4; Русское дело. 1943, № 1. С. 6, № 02. С. 6, № 03. С. 6, № 04. С. 6, № 05. С. 06, № 06. С. 06
Русское дело. 1943, № 06. С. 04,
Там же, № 27. С. 04, № 28. С. 04, № 29. С. 04, № 30. С. 04.
Подстанитскаја Т. Сликари руске емиграције у Црној Гори. Вјековне везе Црне Горе и Русије, Побједа, 20. децембар, 2008.
Новый путь. 1942, № 36. С. 3.
Там же. № 41. С. 4, № 42. С. 3; 1943, № 53. С. 4; Русское дело. 1943, № 06. С. 06.
Гибель русских зарубежных книгохранилищ в Югославии, Сеятель, Буэнос-Айрес, 1953, № 56, 57, 58; Качаки Ј., Руске избеглице у Краљевини СХС/Југославији. Библиографија радова 1920–1944. Београд, 2003. С. 49.